Manje korova - ušteda vremena

Veliki deo uspeha no-gig metoda vezan je za relativno odsustvo korova. Uštedećete mnogo vremena, pa možete biti kreativniji, jer treba manje vremena za plevljenje. Inače, ja volim divlje predele i bruj divljeg života, ali nisam ljubitelj korova u povrtnjaku ili u cvetnim gredicama. Korovi mogu lako, od samo nekoliko travki, da prerastu sav ostali nasad, posebno tek zasejane leje i mlad rasad. No-dig omogućava uživanje u čistom vrtu, sa mešanim zasadima, lepim i produktivnim, takodje prepunom divljeg života – a posebno u tlu.

  • Kad god se zemljište kopa, razrahljuje ili prevrće, oporavlja se od remećenja prekrivanjem novim korovom, koji raste iz zaostalog korenja višegodišnjih korova, kao i iz semena jednogodišnjih korova.
  • Kada ostane neobrađeno / neometano / neokopano, zemljište ima manje potrebe za oporavkom i tada raste manje korova, što se na Homeacres-u vidi u bilo koje doba godine. To dokazuje i sve veći broj bašta i alotmenta (tzv. komunalne bašte, gde se iznajmljuje ili daje na korišćenje javna površina za pravljenje bašti) gajenih no-dig metodom.
  • Neuznemireno tle je prepuno korisnih organizama i mikroba, koji pomažu biljkama da pronađu hranljive sastojke i vlagu, a baštovanu daju zdravlje, hraneći i njegovu, ili njenu, prirodnu crevnu floru.

Uvek će biti malo korova, iz semena koje nanese vetar ili iz komposta, i treba ga uklanjati ručno dok je mali, ili okopavati motičicom. To je pristup prema kome radite po malo, a često.  Rast povrća je bogatiji i bolji kad je plevljenje mali problem. I dalje ga je neophodno rešavati, ali to će sada oduzimati manje vremena. Isto važi i za malčiranje u plastenicima, da bi se zemljište raščistilo od korova. Pogledajte moje ranije postove, iz 2013. godine, kako sam malčirao plastenik protiv korova, počevši odavdeod polovine naniže.

Pogledajte Ferryman Polytunnels / First Tunnels , da steknete ideju o konstrukcijama i cenama, i moj članak na tom sajtu.

Povratna informacija iz maja 2019. od Kylie Bisman, koja gaji komercijalnu baštu na krovu u Singapuru:

“Svake subote imam dobrovoljce i učenike koji dolaze i rade sa mnom gore. Kada smo završili tog dana, pitala sam ih šta misle o bašti ovog proleća, a posebno šta misle o novom no-dig pristupu, i bili su oduševljeni! Preovladjujući odgovor bio je da, pošto ne moramo toliko vremena da trošimo na plevljenje, imamo vremena da isprobamo nove, zabavne i zanimljive stvari.”

(Kajli je skoro završila moj onlajn kurs o no-dig baštovanstvu).

 

Kako započeti ako nemate iskustva?

Reč – dve početnicima, pa i baštovanima sa iskustvom: nemojte biti obeshrabreni onim što ste pročitali negde, ili onim što drugi kažu. Na primer, može se saditi u kompost. Ne biste verovati koliko često me pitaju da li je to stvarno tačno. To mi je zabavno, jer su sve naše sadnice razmnožene i rasle su u kompostu.

Podosta od onoga što vam je rečeno ili ste pročitali je netačno. Uvek potražite dokaze i primere za bilo koju tvrdnju. Pogledajte moja česta pitanja da bi ste bolje razumeli.

Za početnika je najbolji izbor da započne sa malom površinom, sa samo jednom lejom. Recimo 1,2 x 2,4 m ili 4x8stopa, napunjenom kompostom u visini od 15 cm / 6 inča. On može biti biti povrh neiskorišćenog sena, ili na travi i korovu koji ostaju tu, bez plevljenja, kompost na vrhu dovoljan je da ih priguši.

  • Mala površina koncentriše vaše vreme i resurse i olakšava održavanje. Urod je najčešće podjednako obilan kao i na većim površinama, na kojima se primenjuje manje intenzivan uzgoj.
  • Naučite osnovno o razmnožavanju, kako biste kod kuće mogli da uzgajate zdrave sadnice. To produžava sezonu i održava vašu leju uvek punom.
  • Uložite u neku osnovnu zaštitu useva, kao što je komad mrežice koji sprečava insekte da jedu vaše povrće
  • Sejte u sezoni – svako povrće ima „najbolje vreme“, kada prinosi najzdravije i najobilnije,obratite pažnju na velike vremenske raspone setve na pakovanjima semena! Pogledajte Vremenski raspored setve na mojoj veb stranici.

Uzgoj na maloj površini produktivniji je nego na većoj, a zakorovljenoj i prazanoj površini. I uživaćete više. Uživanje je vrlo važno, a no-dig je zabavno. Dobijam mnogo ovakvih komentara:

„Upravo ulazimo u drugu godinu no-dig metode i svakako je mnogo prijatnije u poređenju sa prošlim godinama beskrajnog plevljenja i pripreme leja.“

TurbineBorescope
YouTube Subscriber

Stanje tla - čvrsto je dobro!

Sabijeno tlo je, srećom, retko. Zapravo je sabijanje daleko češće na obrađenim zemljištima, gde su alati razbili postojeću strukturu. Mikro slojevi koji su sabijeni rezultiraju proizvodnjom alkohola, koji privlači puževe – pogledajte rad profesorke Elaine Ingham. Moje no-dig bašte trpe vrlo malo oštećenja od puževa.

Često se zemljište čini čvrstim ili čak tvrdim, naročito kada je suvo, i to je dobro za rast biljaka. U čvrstom tlu je tesna veza finih vazdušnih kanala i prolaza za korenje, a ono ima i dobar odvodni kapacitet. Čak i u glini, a pišem iz iskustva, verujte! Biljke se bolje zakore u tvrdom, čvrstom tlu nego u onom rastresite strukture, koje slabije podržava deo biljke koji je iznad tla, i gubi više vlage isparavanjem.

  • Neravno tle treba poravnavnati. Oštrom motičicom ostružite uzdignute delove, a višak prebacite u udubljenja. Ovo nije baš idealno za tlo, ali je mnogo bolje za vaše baštovanstvo ubuduće, za sve naredne godine. Ili možete kupiti malo zemlje za popunjavanje šupljina. Udubljenja možete popuniti i kompostom, ali ostaće nešto neravnina, zbog načina na koji kompost jedu zemljišni organizmi.

Za video obilazak Homeacresa u decembru 2019, od kompostnih hrpa do novih leja, pogledajte ovaj video Kevina iz Epic Gardeninga.

No-dig metod funkcioniše odlično na glinenom tlu, vidite sliku dole:

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
1. Homeacres, kada sam tek došao, zima 2012-13, tri do pet tona dobro zgorelog kravljeg stajnjaka spremnih za rasprostiranje
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
2. Mart: priprema leja je varirala jer sam isprobavao različite metode, uglavnom je to bila 6in / 15cm dobro razložena organska materija stavljena preko korova
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
3 Maj, rast u kompostu je dobro počeo. Drvene stranice su uglavnom privremene, zakorovljene staze su prekrivene kartonom, koji se razgradjuje na licu mesta i ne treba ga uklanjati.
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
4. Juni 2013, već ima mnogo uroda, a biljke se sada zakorenjuju u tlo ispod malča i kartona, jer su korovi uglavnom osušeni, samo nekim višegodišnjim je i dalje potrebna motičica. Na stazama je novi karton.

Uklanjanje korova

Prvi korak zavisi od toga koliko i koju vrstu korova imate, posebno višegodišnjih, i koliko organske materije možete nabaviti – pogledajte ovaj link za kalkulator dubine komposta. Malč koji položite treba da očisti zemlju tako što će prekriti korov, lišavajući ga time svetla. Organski malč uz to i hrani tlo i njegove stanovnike.

Nema potrebe za kopanjem pre početka, niti za unošenje stajnjaka i komposta. Postavljanje organske materije na tlo je najbolji način za oživljavanje tla, jer organizmi u zemlji tako funkcionišu – traže i jedu organsku materiju na površini, zatim vare i izlučuju ekskremente u tlo, gradeći pritom njegovu trajnu strukturu. Inače, gliste vole da budu pod crnim polietilenom, ako ga u početku koristite.

U vlažnoj klimi, poput klime Velike Britanije, preporučujem da ne koristite još nerazgradjeni organski malč, poput slame, jer to omogućava puževima da se sakrivaju danju i jedu biljke noću. Tamo gde su puževi potencijalno rasprostranjeni, kompost je pravi izbor, jer u njemu puževa nema. Kompostirane leje izgledaju „gole“ kada na njima nema povrća, ali kompost kojim su malčirane zaštitiće tlo ispod.

  • Potrebno vreme između malčiranja i setve:
    – možete sejati odmah, ako imate dovoljno komposta, recimo sloj od 4-6 inča (10-15 cm) (opcija 2 dole), a vreme je pravo za setvu i sadnju,
    Možete sejati kasnije, kao u opciji 1, u zavisnosti od trenutne situacije sa višegodišnjim korovom, i pre svega, da li vremenski uslovi odgovaraju povrću koje želite da uzgajate, poput tikve i krompira.

Za rastavić (Equisetum arvense) je isti postupak kao i za pirevinu (Elymus repens), slak (Convolvulus), sedmolist (Aegopodium podagraria) itd. – ne treba ih vaditi, samo malčirajte običnim debelim kartonom, a zatim stavite kompost preko njega. Karton je privremena barijera od korova, recimo tokom 2-3 meseca. Korenje biljke koju ste posadili u kompost rsprostrt na kartonu će prorasi kroz karton nakon tog vremena, pošto je u početku biljka rasla u kompostu na površini kartona.

Jedna dama iz Mančestera nam je, na kursu, koji se održavao ovde 2019.godine, rekla da je ovo dobro funkcionisalo, pošto je prethodnog proleća malčirala parcelu obraslu rastavićem. Bila je apsolutni početnik, a njen prvi korak bio je polaganje kartona, zatim komposta debljine 10 cm / 4 inča na vrh, u koji je onda posadila rasad. Primetila je da je korov sada mnogo manje vitalan, zbog čega ga je lako iščupati, što njegov rast sve više smanjuje.

Na ostatku alotmenta prekrila je korov crnim polietilenom, godinu dana pre nego što je formirala leje, kao u opciji 1 dole.

Ljudi koji imaju bašte na alotmentima, uporedjujući obradu tla kopanjem i no-dig metodu, kažu da je no-dig mnogo efikasniji za suzbijanje rastavića, na kraju i za njegovo iskorenjivanje.

Neki korovi koje u početku treba iskopati

Zelje (Rumex obtusifolia) i drvenaste biljke, kao što je divlja kupina (Rubus) najbolje je ukloniti oštrim ašovom, pre malčiranja. Inače, razmaći će malč, dosegnuti svetlost i nastaviti da rastu. Oštrim ašovom sasecite oko korena divlje kupine i izvadite matični koren. Sitne delove korena ostavite u zemlji.

Zelju je potrebno ukloniti gornjih 6 inča (15cm) korena i tada neće ponovo izrasti; Ovo korenje stavljam na kompost i ono se lepo razlaže.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
5. Isti pogled, jun 2014, staze malčirane bilo kojom organskom materijom, uključujući drvenu strugotinu. Svi višegodišnji korovi su sada iskorenjeni, osim ponegde slak. Ovo su prve sadnice ovde, uglavnom za letnju berbu
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
6. Isti pogled, septembar 2017. - jedine dve leje sa drvenim stranicama su dve leje za moje eksperimente u poredjenju okopavne i neokopavane, no-dig leje. Većina povrća tu je već druga tura useva, posađena leti posle berbe, bez dodavanja novog komposta.

Staze i privremene stranice

Često se pretpostavlja da uzgoj u lejama znači da su vam potrebne stalne stranice, ali to nije tačno, mada su ponekad korisne, na primer u prvih 6-12 meseci u opciji 2. Privremene stranice (poput starih ogradnih stubova) pomažu u oblikovanju komposta u napunjenim lejama, tokom prvih nekoliko meseci, kao na prvoj fotografiji opcije 2 dole, iz februara 2013.godine. Početkom jeseni iste godine sklonio sam neučvršćene drvene stranice, nakon što se kompost u leji slegao i korov na stazama bio iskorenjen. Karton je trebalo ponovo staviti na staze u maju i zatim u julu, na nekoliko mesta sa pirevinom.

Brže je i jeftinije napraviti leje bez stranica, a uz to one ostavljaju manje mesta za skrivanje puževa i mokrica (Oniscidea)- to su stvorenjca koja se sklupčaju kada se osete ugroženim, one zapravo i nisu insekti, već su iz porodice rakova. Međutim, i staze moraju biti bez imalo korova da bi ovo uspelo, jer korov inače prodire u leje bez stranica. Zbog toga sam prvih meseci u Homeacres-u koristio karton na stazama da uklonim ljutiće (Ranunculus), maslačak (Taraxacum) i nešto pirevine.

  • Posle 2-3 meseca karton se raspao i korov se ponovo probio, oslabljen, ali još živ. Ponovo bi porastao ako se ne pokrije! Dakle, u ovoj fazi je neophodno staviti više kartona, ako je korov snažan, ili piljevinu, ako je korova malo.
  • Na Homeacres-u sam tokom 2013.godine položio karton rano u proleće, krajem proleća i sredinom leta, prvo preko snažnih višegodišnjih korova. Krajem leta svi korovi su nestali.
  • Na staze stavljam 1inč / 3 cm bilo kog grubog komposta, a zatim drvenu strugotinu, ili piljevinu preko njega.

Tlo ispod staza je korisno kao i tlo u lejama, na stazama bude i malo komposta koji razbacaju ptice sa leja kada traže crve, a ja plevim korov gde je potrebno, da bi staze bile besprekorne. Korenje povrća ulazi i u tlo ispod staza, ono nije zbijeno!

OPCIJA 1

Neke vrste organskog malča i polietilen

Pogledajte video za više informacija o tome

Čak i kad ima mnogo korenja višegodišnjih korova, ako koristite kompost u sloju debljine, recimo 1-2in (3-5cm), još uvek ima mogućnosti za uzgoj povrća tokom prvog leta. Ponekad, puževi mogu ovo učiniti malo nezgodnim.

1) Početno prihranjivanje tla i malčiranje zakorovljenih parcela

Bilo koja organska materija može se naneti na tle, za prihranu zemljišta i za uskraćivanje svetlosti korovu ispod malča. Životinjski stajnjak koji je delimično raložen, kompost bilo koje vrste, mala količina, ne više od 25% lišća i otkosa trave – u ovoj fazi su svi dobra hrana glistama i crvima koji rade svoj posao ispod tamnog malča. Zemljište se poboljšava istovremeno sa istrebljivanjem korova. Bilo koji površinski malč od polietilena stavlja se preko organske materije.

Malč od papira i kartona najbolje je položiti na zemlju, pa preko njega kompost (razgrađenu organsku materiju).

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Eksperimentisanje sa različitim malčevima na površinama sa pirevinom, ljutićima i krasuljicom (Anthriscus sylvestris). Na ovoj slici se vidi da koristim tri različita materijala za malčiranje, svaki preko komposta debljine 5cm ili 2 inča: 1 crna membrana; 2 debeli karton; 3 zeleni debeli polietilen. To je bio moj eksperiment. Kada sam već završio, shvatio sam da je karton na vrhu loša ideja, jer je teško saditi kroz njega. Najbolje je prvo staviti karton, i to preko korova, a zatim kompost na karton

Polietilen može biti (600guage) debljine 1,5mm, ili gušća plastika bilo koje boje (najjeftinija opcija), tkana polipropilenska membrana (najbolje je ne seći je) ili pejzažna tkanina koja je jeftina, lagana i laka za sečenje. Međutim, tkanina propušta 30% svetlosti, pa je najbolje prvo stavi karton na malč, a zatim tkaninu na vrh. Ova opcija se najviše isplati ako leti ili u jesen krčite snažne višegodišnje korove da biste očistili zemljište za sledeće proleće. Ili ako želite da uzgajate recimo krompir i / ili zimsku bundevu – pogledajte donje fotografije sa Homeacres-a iz 2016.godine, urod zimske bundeve sorte “Crown Prince” sa zemlje koja je u aprilu bila 100% zakorovljena, uključujući pirevinu (Elimus repens), travu i poneki slak.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
1 Maj 2017.godine, nakon što je pet nedelja ranije, u aprilu, polietilen stavljen na zakorovljenu površinu
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
2. Rasprostrli smo šest vrhom punih kolica komposta, u sloju debljine oko 3 inča (7,5cm): domaći kompost i nešto starog kravljeg stajnjaka
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
3. Prosekao sam rupe na polietilenu da bih posadio 5 zimskih bundeva sorte "Crown Prince", ovo je urod posle četiri meseca, preko 60 kg
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
4. U oktobru, 6 meseci posle prvog malčiranja, zemljište je čisto, osim slaka

2) Sledeći korak zavisi od dubine komposta i korova

Pre uklanjanja polietilena ili membrane, ostavite dovoljno vremena da se korenje korova iscrpi pod bilo kojim malčem koji je korišćen. Jednogodišnjim biljkama treba dva do tri meseca, mnogim trajnicama treba šest meseci leti, a duže ako su neki meseci zimski, da bi se njihovo korenje iscrpelo, pokušavajući da raste u mraku.

Ako sklonite malč i još uvek pronađete bele stabljike, korenje je i dalje živo, kao na poslednjoj fotografiji od četiri gore prikazanih. Bar ovde nije bilo puno slaka i koristili smo ašovčić da uklonimo izdanke, da bismo dodatno oslabili matično korenje ispod. Na Homeacres-u, na pašnjaku prepunom višegodišnjih korova, uklanjam polietilenske malčeve nakon jedne sezone rasta, recimo od februara do oktobra.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Tepih je stavljen preko zakorovljenog prostora tri meseca ranije, preko 1 inča (3cm) debelog odstajalog konjskog đubriva. Slak (Convolvulus arvensis) još uvek ima beličaste stabljike i lišće. Bele je boje jer ne može da vrši fotosintetizu, pa matični koren sve više slabi

3) Lako gajenje

Nakon što polietilen / karton / membrane urade svoj posao, imate čistu površinu za setvu i rast, a to je tamni površinski sloj komposta koji ste naneli ranije, ili ste ga naneli posle. Seme klija i biljke u početku rastu u površinskom kompostu, a zatim se ukorenjuju u neometano tlo dole, koje je čvrsto, ali ne i zbijeno. Čvrsta zemlja je dobra!

Uzgred, po suvom vremenu većina tla postaje tvrda: to je normalno i ne brinite, omekšaće posle kiše ili zalivanja. Neko korenje višegodišnjih korova možda još uvek razvija nove listove, kao što se dogodilo sa slakom nakon mog malča od tepiha. U tom slučaju morate nastaviti sa uklanjanjem novnog rasta što je češće moguće, da bi matični koren sve više slabio. Do treće godine je čak i slak redak i lako se može kontrolisati.

OPCIJA 2

korišćenje komposta debljine 4-6 inča (10-15cm) za pravljenje leje

Ako imate dovoljno komposta za pravljenje leje visine do 6 inča (15cm) preko korova, to je dovoljno da spreči njegov ponovni rast. Izuzetno, ako postoje ekstremne količine slaka, (pogledajte video) rastavića i guste pirevine, u tom slučaju koristite gore opisanu Opciju 1.

Kompost debljine 6 inča / 15cm, dobro utaban, ili tanji, ali sa debelim kartonom ispod, dovoljan je da uništi jednogodišnje trave, a višegodišnji korov oslabi, ako ne i da ga eliminiše, na primer, ljutić, maslačak i manje količine pirevine.

Posle toga, nastavite da koristite ašovčić za uklanjanje novoizraslog višegodišnjeg korova, sve dok matično korenje ne odumre zbog nedostatka fotosinteze, koju bi novi izboji vršili.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Počevši od zakorovljenog prostora u januaru (ovde je prikazan februar), pravljenje leja sa kompostom preko korova i kartonom za malčiranje staza
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Četiri meseca kasnije vrt već prinosi, presadjivao sam (iz staklenika) direktno u kompost kojim je malčirano
  • Karton samo za staze, privremene drvene stranice: Na fotografijama Homeacres-a iz 2013.godine     koristio sam kolica za punjenje leja kompostom dubine 6inča / 15cm. To su bili dvogodišnji kravlji i konjski stajnjak, domaći kompost i malo zelenog otpada za gornji centimetar, dva. Bilo koji fini kompost je dobar za površinski sloj, vaš sopstveni ako je dostigao tu fazu, ili staro kravlje đubrivo, kompost od gljiva ili kompost kupljen u prodavnici.
  • Za malčiranje velike površine 2013.godine, imao sam dovoljno kartona samo za staze i za prostor ispod privremenih stranica. Da sam uspeo da nabavim više kartona, on bi, položen preko korova u leji, ispod komposta, i tu usporio ponovni rast ljutića, čička (Carduus) Nekoliko ih se probilo kroz kompost i čupao sam ga u proleće, sve dok matični koren nije odumro.
  • Drvene „bočne stranice“, koje vidite gore su stari stubovi ograde, položeni na zemlju da drže kompost na mestu dok se slegne. Pred kraj te, prve, godine uklonio sam većinu, jer više nisu bili potrebni, a bili     su i stanište puževima.
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
April 2014.godine, na većini leja više nema privremenih stranica
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Maj 2015.godine
  • Na donjoj slici vidi se nova leja, jedna polovina je imala karton ispod komposta, druga polovina nije, i u ovom slučaju to je vrlo malo uticalo na ponovni rast korova, jer višegodišnji korovi već nisu više bili previše otporni, zbog redovnog košenja tokom tri godine. Ako postoje snažni, višegodišnji korovi, potreban je sloj debelog kartona, ili dva sloja tankog kartona. Ovu leju smo napunili smešom stajskog đubriva (starog) i mog komposta, po pola od svakog, bez zelene organske materije.
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Punjenje nove leje (polovina sa kartonom položenim na travu): Organska materija debljine 6inča (15cm) u ovoj leji bila je dovoljna da iskoreni travu, maslačak i ljutiće

Za ovakav pristup, sa uzgajanjem krompira istovremeno, pogledajte blog Naomi Schillinger za leto 2012. Povrće je gladno bilje i zahteva dobro strukturirano tlo, puno života. Unete količine organskih materija u prvoj godini mogu izgledati preterane, ali trud će se isplatiti u godinama koje dolaze. Do pojave hemijskih đubriva, za povrtarstvo su se uvek koristile veće količine komposta i stajnjaka. Posebno od 1945.godine, veći akcenat je stavljen na hemijske hranljive materije iz sintetičkih ili koncentrovanih izvora, ali ta đubriva ne mogu da obezbede zemljištu neophodnu hranu za čitav niz nebrojenih stanovnika koji su toliko potrebni za uzgajanje zdravih biljaka. Neki njihovi hranljivi sastojci se ispiru kišom, što je i gibitak i zagađenje.

 

No-dig na glinastom tlu - nema problema

Na Lower Farm”-i zemljište je bilo glinovito i uverio sam se da se svo povrće u njemu dobro ukorenilo. U Francuskoj sam gajio na gustoj beloj glini, sa divnim urodima. Glineno zemljište je odlično za no-dig: gliste i ostali život u zemlji poboljšavaju njegovu strukturu, Vi štedite mnogo vremena, a tle dobro zadržava hranljive sastojke i vlagu.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Ovaj pastrnjak posejan je u razloženom stajnjaku, nanetom na površinu teškog glinenog tla

Da pojasnim, glineno tlo kakvo sam imao na Lower Farm”-i je 2010.godine prinosilo povrće kao na srednjoj slici i pastrnjak kao na desnoj donjoj slici. Nema kopanja, nema rahljenja ili vila, samo organizmi u zemlji obavljaju posao i hrane se malčem od komposta. U ovaj kompost se seje peršun i drugo seme.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Glineno zemljište na Donjoj farmi je zbijeno mašinama 1998/99.godine. Tada sam površinu malčirao samo kompostom i život u tlu je postepeno stvarao prozračenu strukturu. Ovo je slika iz septembra 2010.godine.
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Pogled na povrće koje raste na istom glinenom zemljištu, bez kopanja 11 godina, septembar 2010.godine
A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
U martu 2011.godine trebao mi je ašov da izvadim ove pastrnjake, uzgajane u tom glinovitom tlu, koji su posejani godinu dana ranije u kompost kojim je malčirano tle, i zatim su prodirali u zemlju ispod, nisu se račvali.

Na “Homeacres”-u je zemljište muljevito i sve se lako ukorenjuje u njemu. U mojoj prvoj bašti u “Cotswold brash”-u, pre 35 godina, zemlja je bila vrlo kamenita, a i tamo je no-dig bio uspešan metod. Neometano zemljište razvija i održava saćastu strukturu, sa malim prolazima za vazduh, posebno kada se godišnje prihranjuje kompostom debljne oko jednog inča (2,5cm) rasprotrtim na površini.

Kompost može biti od stajskog đubriva koje je odstajalo bar šest meseci, vaš vlastiti kompost, komunalni kompost, kompost preostao posle uzgoja pečuraka, kompost od lišća, itd. Može da ima grudvice, ne morate ga prosejavati.

  • Drvni opiljci: alternativa  je nanošenje drvene sečke u sloju od 6-12 inča (15-30cm) i / ili komadića drveta i / ili piljevine za uništavanje korova. Ako imate besplatan pristup ovim materijalima, vredi razmisliti.  Loša strana je čekanje do dve godine pre nego što se donji slojevi pretvore u kompost. Tada u taj donji sloj možete saditi (lakše je nego da sejete), a površinsko sloj nastavlja da, kao malč, suzbija korove i eventualno hrani zemljište. Mnogo drvenog malča privlači mokrice, koje grickaju lišće, na primer spanaća i krastavca.

No-dig u kontinuitetu

Površinski sloj

Setva sitnog semena u grudvast kompost i stajnjak verovatno neće uspeti. Zato sačuvajte najsitniju, najfiniju organsku materiju za površinu malča. Takođe, odlično vreme za postavljanje komposta je jesen, čim se sklone prethodni usevi. Tada ima vremena da mraz razbije sve grudvice u kompostu i da gliste počnu da ga uvlače u tle, ostavljajući lep sloj do proleća.

Takođe, ako je površinska organska materija grudvasta, pomaže da je u februaru ili martu lagano razbijete grabuljama, samo po površini, da razbijete grudvice. Ovo takođe rastrese svako seme korova koje tek klija, a zatim ugine.

Kad god stavljate inč ili dva (2,5-5cm) komposta kao površinski malč, razbijte sve veće grudvice, računajući tu grudvice veličine loptice za golf kao najveće, onda vreme može učiniti sve ostalo. Primetio sam da seme šargarepe i pastrnjaka lako klija kada se poseje u relativno fini kompost, a njihovo korenje ​​neometano prodire u tle ispod.

Održavanje bujnog rasta i male količine korova

Za povrće (dva useva u jednoj godini), u proseku godišnje treba komposta toliko da sloj na lejama bude debljine od oko 1 inč / 3cm. Može se staviti i manje, ali će to zahtevati više rada a davati slabije rezultate – moraćete da plevite korov, biljke su slabijeg porasta i daju manji prinos.

Na staze možete postaviti inč – dva (2,5-5cm) drvene strugotine ili piljevine, ili lišća, slame, kore drveta ili ne sasvim zgoreo stajnjak. Kada gajite u lejama bez strana, biljke u njima, u potrazi za hranom i vlagom, se rado ukorenjuju u malčirane staze, čiste od korova.

A generic square placeholder image with rounded corners in a figure.
Stavljanje komposta u maju, nakon uklanjanja zimskog karfiola

Organska materija se može stavljatii u bilo koje doba godine. Najpraktičnija sezona je jesen, kada je zemljište vlažno i još toplo, pa gliste mogu da se kreću, a pošto se berba završi i tle očisti od ostataka useva.

Neke leje se isprazne u proleće, posle zimskog praziluka, kupusa itd, i tada se može staviti kompost, ako na površini nema preostale organske materije. Ili možete staviti kompost zimi, između praziluka i brokolija.

  • Ustanovio sam da je jedno rasprostiranje komposta godišnje dovoljno za dve ture useva, kad tle već postane dobro i plodno. Prepoznaćete to po tome koliko zdravo i životno izgledaju vaše povrtnice.

Gde možete naći potrebnu organsku materiju? Kompost postaje sve dostupniji, a često i jeftiniji, zahvaljujući recikliranju zelenog otpada, a na mnogim mestima se može naći višak životinjskog đubriva, pored komposta koji možete i sami napraviti.

Đubrivo životinjskog porekla / komposti

Svi su pogodni, ako su stari najmanje godinu dana, po mogućnosti tamne boje, sa grudvicama koje se mogu razbiti lupkanjem vilama pre rasprostiranja.

Odstajalo “stajsko đubrivo” je „kompost“.  Ova dva pojma izazivaju zabunu ako se ne pojasne –  sveži stajnjak nijekompost, dok zreo, odstajali stajnjak jeste kompost.

Svi organski materijali, poput lišća, mogu se pretvoriti u kompost kada se stoje dovoljno vremena na gomili, u kojoj ima vazduha. Lišću sa drveća treba do dve godine da se kompostira, ili godinu dana kada se doda zelenim / azotnim materijalima kao što je trava. Takođe se brže raspada ako se usitni trimerom ili kosilicom.

 „Kompost od zelenog otpada“ pravi se u objektima koji koriste drobilice i seckalice, on se često prodaje nakon dva meseca kompostiranja, možda i manje. Dostiže visoku temperaturu i crne je boje, skoro kao ugalj. Često se isporučuje vruć i ako je tako, najbolje je ostaviti ga na gomili, ako imate vremena i prostora, da bi se kompostiranje završilo. Ako bih ga naručio i dobio u julu, mogao bih da ga koristim u novembru. Kada stigne, temperatura gomile je često 60° / 140F, a ponekad je gomili potrebno dodavati vodu, jer vlaga isparava zbog visoke temperature. Nema korova, a hranjivi status je nizak do srednji, sasvim zadovoljavajući.

Kompost preostao posle uzgoja pečuraka, korišćen za uzgoj gljiva u nezaštićenim policama, sadrži više hranljivih sastojaka od komposta od zelenog otpada. I on se često isporučuje „nezreo“ i još uvek topao. Iako se može koristiti u ovoj fazi, radije bih ga ostavio 3-4 meseca da se završi zrenje. Sastojci su uglavnom od slame i malo konjskog stajnjaka. Nekada se dodavao i kreč, ali većina komposta od pečuraka ga više ne sadrži, moja poslednja serija je imala pH 6,8. Pitajte dobavljača, ako vas to brine.

  • Preporučujem da ne brinete previše o pH vrednosti, nikada nisam primetio da to stvara probleme, čak ni kada sam koristio kompost za gajenje pečuraka čija pH vrednost je bila 9,5, na zemljištu čija je pH vrednost bila 7,8. Ne verujte svemu što pročitate o tome kako pH vrednost mora biti “odgovarajuća” za “različite useve”.

Kokošiji stajnjak je neobičan zbog velike količine azota. U malim količinama, recimo da imate 6-12 koka, preporučujem da njihov izmet dodate na gomilu komposta, gde pomaže ostalim sastojcima da se razgrade. Da biste ga koristili kao malč, prvo mora da bude pomešan sa dosta stelje kao što je slama, a zatim treba da se raspada 6-8 meseci na aerobnoj gomili.

  • Svež ili „čist“ kokošiji izmet srodniji je azotnom đubrivu nego kompostu i najbolje ga je koristiti obazrivo. U suprotnom, razvoj lisne mase može biti preteran, sa više štetočina poput lisnih vaši.
  • Stajsko đubrivo (uglavnom konjsko) sa puno piljevine najbolje je izbegavati, jer mu trebaju godine da se razgradi.

Još jedan dobar aspekt no-dig metode je da drveni malčevi rasprostrti na površini tla ne preuzimanje azot iz tla. Umesto toga, problemi sa takvim malčem na lejama su (a) potencijalno staništa puževa, i (b) ako rasprostirete ovaj malč posle godinu dana, drvo se „ugrađuje“ u tlo, osim ako se prethodno nije već kompostiralo. Sitni komadi zelenih grančica listopadnog drveća su dobri, ali je poželjno da se kompostiraju godinu dana pre upotrebe, da postanu skoro kompost.

Drveni malč ima visoku gljivičnu vrednost, suprotno od komposta koji se zagrevaju, a koji imaju više bakterija. Domaći kompost često ima dobru ravnotežu gljivica i bakterija i meni je omiljen.

Kontaminacija AMINOPIRALIDIMA (selektivni herbicidi)

Konjski stajnjak i seno su u pomalo rizični od zagađenja sredstvom za uklanjanje korova aminopiralidom, kojim se povremeno prska trava gajena za seno za konje. To je jedino sredstvo za uklanjanje korova za koje znam da tako dugo opstaje, a smrtonosno je za krompir, paradajz i mahunarke, čiji se rastući vrhovi uvijaju – videti ovde i na drugim mestima na ovom sajtu, putem polja za pretragu (search bar).

Za ovaj herbicid sam čuo tek nakon što sam pretrpeo posledice 2014. godine, godinu dana nakon što sam dodao malo konjskog đubriva na domaću kompostnu hrpu. Krompir, pasulj, zelena salata, blitva, beli luk i tikve su imali deformisane i zakržljale listove, a njihov izgled je bio isti kao na slikama opisanog oštećenja, nadjenim onlajn pretragom.

Obavestio sam DOV preko njihove veb stranice i oni su ponudili da uklone kompostnu hrpu: odbio sam, jer sam želeo da saznam koliko dugo mogu trajati posledice, nakon što sam ga rasprostro na jednom delu poljane.

Kompost je sadržavao i mnogo zdravih sastojaka, a nakon 12-15 meseci više nisam video da se listovi uvijaju. Da sam koristio samo kontaminirani stajnjak, možda bi trebalo više vremena da se herbicid razloži.

Onda mi se u proleće 2019.godine sve smučilo, kad sam video kako se lišće boba uvija na isti način, i prisetio sam se da sam u kompost koji sam pravio sredinom leta 2018.godine ponovo dodao malo konjskog đubriva na jednu gomilu komposta, zbog nedostatka zelene materije tokom sušnog leta.

Ovaj konjski stajnjak je bio sa iste komšijine gomile kao i stajnjak koji sam koristio za punjenje tople leje u stakleniku u februaru i martu. Tada uzet stajnjak nije sadržavao aminopiralid, jer su u njemu kasnije uspešno gajene zdrave mahunarke i solanacee – krompir, paradajz i patlidžan.   

Izgleda da je puno farmera povećalo upotrebu aminopiralidnih herbicida u 2018.godini, uključujući “Royal stables” i MOD (Ministry of Defence)- Ministarstvo odbrane. To je uzrok problema u 2019.godini sa „organskim konjskim đubrivom“ kompanije “Country Natural”, koje prodaju “Harrington & Jessups”. Ovaj problem se nastavio i u 2020-oj godini.

Obavio sam nekoliko eksperimenata sa ovim kompostom, sa osetljivim semenom graška i pasulja, takođe i sa sadnicama paradajza i bosiljka. Sve su bili zakržljale, a bosiljak se osušio. Poredio sam sa biljkama odnegovanim iz istog semena, koje sam gajio u sertifikovanom kompostu koji sam poručio od kompanije “Soil Association”.

Napravio sam video o ovim problemima, da bih pomogao vrtlarima da identifikuju problem u slučaju da ga imaju. Postoje stotine komentara na ovaj video, a mnogi su u smislu „Dakle, to je problem sa mojim paradajzom / suncokretom / pasuljem“.

Otrov ima mnogo ulaza u vrtove i svi su nevidljivi:

  • kroz konjsko đubrivo iz staja gde su konji jeli seno poprskano sredstvima za uklanjanje korova kao što su “Banish”, “Forefront”, “Grazon Pharaoh” i “Runway”. Ili ako je stelja bila od slame prskane “Astrokerb”-om. Proiyvodi koje sam naveo sadrže aktivne supstance aminopyralid i clopyralid
  • kroz seno koje koriste baštovani, kao gore
  • kroz komercijalni konjski stajnjak za malčiranje pakovan u vrećama; čuo sam nekoliko horor priča nakon kupovine “organskog stajnjaka” firme “Countri Natural”. Takozvani organski! Čuvajte se te reči na vrećama komposta.
  • kroz komposte za saksijske biljke koji sadrže kontaminirani konjski stajnjak ili kompost od zelenog otpada, kao što su neki proizvodi firmi “Nev Horizon” i “Jacks Magic”, što sam video kada sam držao kurs u Češiru. Čitaoci su 2020.godine poslali fotografije problema koje su imali sa kompostima proizvodjača “Bord na Mona”, “J Arthur Bovers” i raznim proizvodima firme “Vestland”. Većina je u redu, ali ne možete znati koji jesu, a koji nisu.
  • kroz kompost za pečurake, ako sadrži kontaminirani konjski stajnjak
  • kroz kompost od zelene materije, ako je u njemu trava košena na travnjacima prskanim sredstvima za uklanjanje korova koja sadrže klopiralid, što utiče na rast slično kao i aminopiralid. Lokalni proizvodjač komposta vrši probe svake svoje ture komposta, koristeći seme graška i crvene deteline, ali to je skupo, jer produžava vreme proizvodnog procesa.
  • kroz neka sena od uljane repice (Brassica napus), koja se koristi za stelju – NFU (National Farmers Union) – Nacionalno Udruženje farmera upozorava poljoprivrednike  na probleme ako je repica prskana sredstvom za uklanjanje korova koje sadrži aminopiralid.
  • ponekad i kroz kravlji stajnjak
  • ako su vrtovi i alotmenti u blizini polja prskanih sredstvima za uklanjanje korova koji sadrže sredstvo za uklanjanje korova aminopiralid, kao u ovom linku ka forumu moje veb stranice.

Da li se ovo dogadjalo ranije?

Mnogi baštovani imali su iste probleme 2008.godine i 2009.godine, nakon čega su piralidi privremeno povučeni, a onda počeli ponovo da se prodaju, samo uz obavezu da korisnik preparata obavesti svoje kupce, da je na proizvodima koje prodaje, kao na primer, senu, koristio taj preparat.

Međutim, ovakvo obaveštenje se dobija retko, a nama ostaje da nagadjamo.

Šta baštovani mogu da urade ako im se ovo dogodi?

Zbog nedostatka konkretnog, pisanog dokaza ko je kupio preparat, na kupcu je da se čuva stajnjaka i komposta. Čak je i neko kravlje stajsko djubrivo kontaminirano, prema ovom blogu alotmenta u Dablinu

Ako vaše biljke pokažu simptome, ima vrlo malo mogućnosti za odlaganje, osim slanja biljaka i komposta na deponiju. Ako ih pošaljete na reciklažu, zatrovaće kompost od zelenog otpada.

Ako vam se desi da stavite kontaminirani kompost na površinu koju obradjujete, preporučio bih vam da i kompost i gornji sloj tla odnesete na deponiju. Ako ste uneli supsancu u tlo, biće potrebno godinu ili dve da se razloži i da se rast ponovo približi normalnom stanju, iako nema preciznog vremenskog perioda. DOV savetuje ponavljano uzgajanje, ali ja se ne slažem sa tim, jer to škodi baš onim mikro organizmima koji obavljaju junački posao upravo u razlaganju i neutralisanju otrova.

    Prevela Anamarija Petkovic