Saveti za pravljenje komposta

Ovaj post je takodje dostupan na: Italiano (Italian)

Želim da Vas ohrabrim da otkrijete zadovoljstvo i zainteresujete se za pravljenje komposta!

Kompost neverovatno varira, a domaći kompost je najpromenljiviji i najzanimljiviji, zahvaljujući sezonski promenljivim sastojcima, različitim veličinama kompostnih hrpa koje baštovani prave, kao i različitim metodima kompostiranja. Pravljenje komposta je fascinantni hobi i ako niste još pokušali, svakako probajte! Tako pretvarate otpad u nešto vredno.

Facebook, 13.8.18 Richard Loader iz "UK Here We Grow":

Od kada smo posetili baštu Charles-a Dowding-a i videli njegov sistem kompostiranja, počeli smo da vidimo naše kompostne hrpe drugim očima: ranije su plevljenje, šišanje, košenje izgledali kao obaveza, a onda su te aktivnosti postale ubiranje hrane za ono što sada zovemo "Zver". Sakupljamo "braon i zeleni materijal" i mešamo ih, da zadovoljimo apetit Zveri, i uživamo posmatrajući proces razlaganje i zagrevanja, koje merimo dugačkim termometrom. To je kao da imamo novog ljubimca o kome brinemo.

Kompostna hrpa pretvara čak i korenje upornih višegodišnjih korova u hranu za mikroorganizme u tlu i biljke. Ne verujte svemu što ste možda pročitali o tome šta se "može i ne može" kompostirati.

Na imanju sam imao livadu zaraslu u rastavić. Kako sam tada bio potpuni početnik, paranoičan da će rastavić prorasti betonske blokove, pokosili smo ga do korena. Sada bih voleo da smo ga kompostirali. Samo držite kompost na oku, biće malo ili ni malo novog rasta iz otsečenih stabljika i korena, rastavić vrlo brzo uvene i ugine. Sve to se vraća u vaše zemljište i pomaže povrću da raste.

Za detaljnije savete, pogledajte moj YouTube video "Kako praviti kompost".

Imao sam ovaj lep komentar na video u avgustu 2019.godine, od Devdas-a:

Skupljam talog od kafe iz kafića sa benziske stanice "Waitrose Morrison" - oni ga daju svakome ko hoće da ga uzme; bacao sam ošišanu travu, a sada travnjak gajim zbog komposta; ranije je šišanje trave bilo obaveza, sada sasvim drugim očima gledam na to.

Mnogo o pravljenju komposta može se naći i u mojim no-dig, onlajn kursevima.

Zašto kompost, a ne samo malč od nerazložene materije?

Kompost je organska materija koja se razložila, od lišća, stajnjaka do korova, drveta, papira. Kompost hrani zemljište na spor i ujednačen način, čime omogućava tlu da hrani biljke. U baštama, kompostne hrpe ubrzavaju prirodni proces razlaganja, a rezultat je manje puževa nego ispod malča od nerazložene organske materije, i jače biljke.

• Organska materija omogućava zemljištu da se sjedini, postane čvršće, prozračnije, i hrana je za milijarde uglavnom nevidljivih stanovnika tla. Ugljenik je organska materija, a više ugljenika u tlu, znači manje u atmosferi.

Sveži stajnjak je organska materija, što je dobro, ali, u poredjenju sa kompostom, sadrži manje živih organizama kao što su gljive, a hranljivi sastojci stajnjaka su više rastvorljivi u vodi. Otud briga zbog nitrata iz osoke (svežeg, čistog kravljeg stajnjaka) koji je od strane nadležnih, zbunjujuće, svrstan u istu kategoriju kao i kompost.

Napisao sam "zbunjujuće", jer u kompostu hraniva nisu rastvoriva u vodi, pa se ne spiraju kišom.

A kompost je mnogo više od azota/djubriva/prihrane biljaka. Kompost stimuliše biologiju tla i tako obezbedjuje njegovu povećanu i trajnu plodnost.

[gallery size="full" link="file" ids="144943,144940,152845"]

Zašto kompost, a ne djubrivo

Uvek sam smatrao da je korišćenje djubriva opasna prečica kada je reč o zdravlju tla, kao i o našem zdravlju. Pogledajte nedavne obimne studije o šteti koju sintetička djubriva izazivaju živim organizmima u tlu, i u krajnjoj isnstanci, jer se spiraju i zagadjuju vodne tokove, i životu u morima. To spiranje hraniva je razlog zašto hrana postaje siromašna mineralima.

Ja se oslanjam na kompost, jer nije "djubrivo" u modernom smislu reči. Umesto toga, on je biološki stimulator, koji hrani život u tlu i omogućava organizmima u tlu da pomognu korenju biljaka da nadje hranu i vlagu. Mislite o kompostu kao o nečemu što omogućava da hrana dođe do biljaka, pre nego kao o primarnom izvoru hrane.

Kvalitet komposta

"Zreo" kompost znači da se kompostna hrpa skoro ohladila, jer je proces završen. Često u tom trenutku dolaze kompostne gliste, kompostnu hrpu preradjuju u glistenjak, količinski redukavan, ali još kvalitetniji kompost. Može da prodje i do šest meseci dok se gliste ne pojave u mojim hrpama na Homeacres-u, koje su do tog trenutka za gliste prevruće, izuzev zimi.

Uporedite to sa komunalnim kompostom, koji izgleda dobro i "završeno" posle samo nekoliko nedelja, koji je usitnjen i redovno preokretan. Medjutim, njegova crna boja ne dolazi od zrelosti, već od karbonizacije, prouzrokovane previsokim temperaturama, do 80C, jer je veliki broj termofilnih bakterija privučen redovnim okretenjem i uvodjenjem vazduha u hrpu.

Preuzimao sam isporuke takvog komposta i imale su temperature od 60C, čak i kada je izgledao kao gotov kompost, crn i mrvičast. Rasprostirao sam taj kompost i sadio kroz njega, sa slabijim rezultatima nago kada sam ga koristio posle dodatnih meseci kompostiranja.

U kompost od zelenog otpada možete da sadite/sejete kada se ohladi i sazri. Proverite toplotu kada vam ga isporuče, možda ga je vaš snabdevač već držao dovoljno dugo, pa jeste spreman za upotrebu.

U 2016.godini invevstirao sam u konstrukciju za kompostiranje, da bih sprečio padavine. U Velikj Britanij voda često pretvara aerobno kompostiranje u anaerobno, jer voda istiskuje kiseonik. Anaerobni kompost je crn, umesto tamno braon, ima jači miris i manje je grudvast. Zato su polietilenski pokrivači dobri, jer sprečavaju da voda dospe u kompost i istisne vazduh; to je cilj, a ne sprečavanja ispiranja hranjljivih materija!

Nešto od ispod navedenog su citati iz mog članka "KOJI?", u časopisu "Gardening", Juli 2017. Na taj časopis se vredi pretplatiti, pogledajte ovu ponudu. U 2019.godini su svakog meseca pretstavljali no-dig pristup, a 2020.godine Malu baštu, koju oni zovu Porodična bašta.

Zeleni i braon sastojci i vlaga

• Zeleni sastojci su meki, lisnati, bogati azotom, uglavnom vlažni, sa malo vlakana. Kuhinjski otpad i ostatci hrane su uglavnom zeleni. Oni stvaraju visoke temperature.
• Braon sastojci su vlaknasti, suvlji i drvenastiji od zelenih.
• Neki materijali su i zeleni i braon.
• Neki zapravo zeleni sastojci, kao talog kafe i konjski izmet (oba sadrže po 3% azota), izgledaju kao braon.

Zašto treba praviti razliku? Kad dostignete željeni balans od oko 50:50, ili možda nešto manje zelenog od braon, to doprinosi pravilnom nivou vlage, toplote i strukture - prozračnosti. Pogledajte više u ovom videu.

Količine zelenog i braon je teško porediti - zelena je često voluminoznija, a braon je gušća. Dakle, 50:50 znači da sloj od, recimo 3in/7cm zelenog lišća, u pravljenju komposta vredi isto kao i 1in/2,5cm braon materije, kao što su stara piljevina ili karton.

U Britaniji je vazduh često vlažan, pa su tako i materijali koje stavljamo u kompostnu hrpu vlažni. Kako se oni razlažu, vlaga iz njih se oslobadja i curi u hrpu, i ako ne može da oteče, ili da se upije u suvlji materijal, kompost postaje gnjecav i bez vazduha, anaeroban. To usporava, ili čak zaustavlja proces razlaganja. Rešenje je dodavanje papira, zemlje, ili drugih braon sastojaka

Nasuprot tome, tokom suvog leta 2018.godine sam morao da zalivam kompostne hrpe. Posebno kada smo ih preokrenuli i mnogi suvi džepovi postali vidljivi. Nivo vlage je dosta teško proceniti.

Slike dole su sa Homeacres-a, od oktobra 2018.godine. To je peta hrpa te godine.

1. Braon sloj uključuje karton i staru piljevinu

2. Zeleni dodatak ovde uključuje lišće cikorije posle berbe.

3. Još zelenog otpada uključuje ostatke od čišćenja praziluka i brokolija.

4. Sada još jedan sloj braon drvnih otpadaka, plus talog kafe.

Šta je dobro za kompostiranje

• Korov (zelena masa) uključuje i nešto braon materijala, zemlju sa korenja, pa i samo od toga možete napraviti dobar kompost. Možete kompostirati i višegodišnje korove - ja dodajem u kompost korenje i lišće slaka, zelja, koprive, ljutića, maslačka i pirevine. Razlože se čak i u zimskim, hladnijim hrpama, a samo ako ostanu izloženi svetlosti, ponovo izrastaju iz komadića. Možete uštedeti sebi mnogo vremena ako ne odvajate iz gomile za kompost korenje višegodišnjih korova.
• Sveže lišće je zelena materija, a starije lišće, koje je postalo braon, kao opalo jesenje lišće, je braon materija.
• Lišče rabarbare i kore citrusa su dobri za kompostiranje, što znam iz sopstvenog iskustva. Ljuske jaja daju kompostu strukturu, ali se razlažu sporo, i često završe kao površinski malč.
• Obolelo lišće se može kompostirati, kao listovi tikvica i salate oboleli od pepelnice, listovi luka i praziluka koje je zahvatila rdja, truli listovi krompira i paradajza, kao i trule krtole krompira i plodovi paradajza. Spore truleži, na primer, mogu da prežive samo na živom tkivu biljke, što znači da ugibaju u kompostnoj hrpi ili u tlu. Rasprostirao sam kompost od trulog lišća oko paradajza u plaseniku, bez ikakvih problema. Pošto spore truleži ne preživljavaju u tlu, nema potrebe menjati supstrat u plasteniku.
• Većina usitnjenog materijala je drvenasta (braon materija), a brzina njenog razlaganja zavisi od veličine komada, kao i da li su samo isečeni, ili pak zdrobljeni - što je najbolje. Držim gomilu usitnjenih grančica blizu letnjih kompostnih hrpa, da ih ubacim posle svakog dodavanja veće količine trave ili svežeg lišća.
• Drugi braon materijali su papir, najbolje zgužvan, karton koji možete dodati i u većim komadima, drveni pepeo (zimi moje hrpe imaju do 10% drvenog pepela), zemlja i slama, koja daje dobru strukturu i prozračnost.
• Sveže djubrivo od bilo koje životinje je zelena materija, nije kompost, i odlično je za ubrzavanje razlaganja. Ako imate velike životinje, kao što su krave ili konji, njihovo djubrivo i stelja će, u smislu zapremine, "preuzeti" kompostnu gomilu, pa će ona postati gomila stajnjaka. Svež stajnjak postaje kompost od stajnjaka tek kada se razloži, kada dobija drugačiji kvalitet.
• Imajte na umu da će se previše stelje od strugotine drveta, često sušene u sušarama, vrlo sporo razlagati. Nije kraj sveta, ali vaš završni proizvod može izgledati drvenasto!

• Termometar dug 12in (30cm) pokazuje da se razgradnja odvija pravilno

Izbor posude za kompostiranje - sa zatvorenim ili šupljikavim stranama?

Posuda ili pregrade sa plastičnim ili drvenim stranama drže kompost na okupu, povećavaju toplotu i vlagu, i sprečavaju prodor kiše, ako postoji i poklopac. Smatra se da drvene strane treba da budu šupljikave, da bi omogućile ulazak vazduha, ali moje mišljenje je malo drugačije - u mojim pregradama za kompost, sa stranama od šperploče, bez otvora, pravimo odličan kompost: stranice čuvaju i toplotu i vlagu. Pričvršćujem ih šrafovima na uglovima, pa je jednostavno odšrafiti stranice kad okrećemo i praznimo odeljke.

Sedam odeljaka na Homeacres-u i video o mom metodu

• Stubovi su dimenzija 6x6in (15x15cm), od tretiranog mekog drveta, postavljeni u betonsku osnovu duboku 12in/30cm. Stubovi su visoki 8ft/2,4m, sa kosim potpornjima, da bi se kreirao nagib za krov.Ceo krov je od tretirane meke drvne gradje, a stranice su od pola inča debele šper ploče. Ali šper ću sada zameniti daskama od Daglasove jele.
• Sve ostalo je kako vidite, krov je čelični.
• Sami smo iskopali rupe, a preduzimač je postavio strukturu za 3000funti/4000$.
• Svaki odeljak je 1.7m dubok i 1.8m širok, približno 6 kvadratnih stopa, a na dnu je zemlja. Sav kompostni materijal leži na zemlji.
• Kad napunimo odeljak do, recimo, 1.5m/5ft visine, za oko šest - osam nedelja sadržaj se slegne do pola.
• Tako svaka pegrada sadrži oko 2,1m³/2,7 kubnih jardi komposta, ili oko pola tone, u zavisnosti od vlažnosti sadržaja. Prvi odeljak koji punimo je odeljak broj 2, pa kompost preokrećemo u odeljak 1. Dalje punimo odeljak broj 3, itd.

Plastične kante su male, što ograničava temperaturu koju kompost u njima može da dostigne. Moja proba sa "Rotol dalek” kantom je pokazala da temperature retko prelaze 45C, a mnoga semena trava preživljavaju takav proces kompostiranja. Ipak, to je bio dobar kompost, a stranice mogu lako da se podignu kada želite.DnoZemlja je najbolja, zbog drenaže i da bi organizmi ušli odozdo u hrpu, kako toplota jenjava.

Pravljenje hrpe

Dodajte baštenski otpad kako pristiže, bolje u ravnim slojevima, nego da ga nagomilate u sredini. Tako će sastojci biti ravnomerno rasporedjeni još dok ih dodajete. Ponekada treba balansirati količine zelenih i braon sastojaka.

U jeku sezone ima viška zelenog materijala, pa držite pri ruci gomilu, ili đak papira, jesenjeg lišća, kartona, grančica, posebno kada dodajete travu i ostatke od šišanja travnjaka. Zimi ima više braon sastojaka, pa nije loše imati svež stajnjak ili talog kafe, da bi se uspostavila ravnoteža.

Kada treba prestati sa dodavanjem materijala

• Manje bašte stvaraju manje materijala i mogu imati teškoće da napune prostor za kompostiranje, čak i za celu godinu: uzmite najmanju posudu koju možete da nadjete, jer manja, a puna posuda pravi bolji kompost od veće, a poluprazne. Posle otprilike jedne godine punjenja, izručite sve iz kante negde u blizini, raztresite vilama nerazgradjen, gornji deo sadržaja i vratite ga u posudu, a donji deo možete da koristite.
• U velikim baštama, hrpe mogu da dosegnu četiri-pet stopa visine u toku jednog meseca. Nastavite da dodajete i posle toga, još jedno dve do četiri nedelje, jer će se gomila slegati, a onda pokrijte slamom / tepihom / polietilenom. Najbolji je polietilen, da bi se sprečio prodor kiše. Tada bi trebalo da počnete da pravite novu gomilu. Za najbolje rezultate, gotovu hrpu preokrenite posle jednog do tri meseca i ostavite da stoji još dva do četiri meseca, zavisno od sezone.

Okretanje komposta: da li je neophodno?

Za ovu gomilu je trebalo 6 nedelja da je napravimo, bila je gotova pre 5 nedelja i odšrafio sam stranicu da je preokrenemo.

Preokrenut kompost na levoj gomili, desno je kompost koji smo okrenuli pre 6 nedelja, star oko 14 nedelja.

Preokretanje je značajno kod pravljenja komposta u većim količinama, sa nekoliko odeljaka, da se sastojci promešaju, prozrače i ubrza razlaganje. Na Homeacres-u okrećemo svaku hrpu samo po jednom, na desno, kada se gleda u odeljke. Potrebno je prazno mesto ili posuda odmah pored hrpe koja se preokrećete, a uloženo vreme će vam se isplati kroz finiji i ujednačeniji kompost.Koristite vilu za djubrivo sa dugim zupcima, potrudite se da rastresete svaki zbijeni grumen: okretanjem se kompost meša, rastresa proverava njegov kvalitet. Ako ima mnogo suvih grudvi, dodajte malo vode, ili, ako je kompost previše natopljen, dodajte malo suvog papira. Za malu hrpu koja se jedva napuni za celu godinu, preokretanje nije vredno truda.Pravilo da veće ulaganje neće nužno rezultirati i većim dobitkom, može se primeniti na okretanje komposta. Nikada ne okrećem kompost po drugi put, jer je korist od toga marginalna, u poredjenju sa samo jednim okretanjem.Završen kompostUnutar jedne godine, trebalo bi da imate kompost mrvičaste teksture i različitog stepena zrelosti. Ako ima velikih grudvi, treba ih razbiti vilom dok punite kolica. Tamno braon boja komposta je bolja nego crna, koja ukazuje na manjak vazduha i previše vlage.Prosejavanje komposta pre upotrebe nije vredno truda i vremena. Prosto izvucite nerazložene veće komade materijala, uključujući korenje višegodišnjih korova koje je belo i uočljivo. Ne treba strepeti od takvog korenja, jer i ako vam promakne dok rasprostirete kompost, imaćete drugu priliku kada počne da raste. Dobra vidljivost i lako uklanjanje su prednosti no-dig metode sa kompostom na površini tla, u poređenju sa kompostom ukopanim u tlo.Vrednost zrelog, odstajalog komposta je u tome što se u njemu ugljenik / organska materija transformiše u humus, sada poznat kao glomalin.

Prostiranje domaćeg komposta na novu no-dig leju.

Levo sam prostro kompost od zelenog otpada, desno domaći, svetlije boje.

Glomalin

Ovo je tek 1996.godine otkrila naučnica Sare F. Wright, dok je radila za Američku poljoprivrednu istraživačku službu (USA Agriculture Research Service). Ona je otkrila kako može da se ekstrahuje taj lepljivi materijal koji drži čestice tla zajedno, dajući mu strukturu i rastresitost. Glomalin se sastoji se od 1/4, ili nešto više ugljenika iz tla i u tlu koje nije kopanom ili rastresano opstaje decenijama, za razliku od većine kratkovečnih, nemineralnih sastojaka tla.

Pretpostavlja se da je glomalin gotovo sigurno produkt mikoriznih gljiva. Sara Wright to ovako opisuje:

“Videli smo glomalin na spoljašnjosti hifa, i verujemo da je to način na koji hife sebe čine vodonepropusnim, pa zato mogu da prenose vodu i hraniva. Moguće je, takodje, da im to daje čvrstinu potrebnu da se premosti vazdušni prostor izmedju čestica tla."

Tokom rasta biljke, korenje se pruža dublje u tlo i raste. U tom procesu, gljive koje su blizu prvobitnog korena odumiru, a u isto vreme nove gljive kolonizuju koren i pomažu razvoju korenovih izdanaka. Odumrle gljive se razlažu i otpuštaju svoj glomalin. On ostaje u tlu, kao lepljivi plašt oko obližnjih čestica tla.

To ukazuje na intrigantnu činjenicu da, sâm po sebi, rast biljaka potpomaže stvaranje organske materije, sve dok tle ostaje neporemećeno.

“U 4-godišnjoj studiji u Poljoprivrednom Istraživačkom Centru "Henry A. Wallace Beltsville (Maryland) Agricultural Research Center", Wright je uočila da od kada je započet no-till metod (bez ikakvog uznemiravanja tla prilikom gajenja biljaka), nivo glomalina raste svake godine. No-til se odnosi na savremenu praksu očuvanja tla, koja primenjuje opremu za sadnju semena bez prethodnog oranja. Ta praksa je razvijena da zaštitli zemljište od erozije, tako što se polje ostavlja pokriveno ostacima useva"

“Glomalin se kretao od 1.3 mg/g zemljišta (mg/g) posle prve godine, do 1.7 mg/g posle treće godine. Obližnje polje koje je orano i zasadjivano svake godine, imalo je samo 0.7 mg/g. Poredjenja radi, zemljište pod 15 godina starim redom trave, imalo je 2.7 mg/g.”

Smatra se da kupusnjače i cvekla ne povećavaju nivo glomalina, da one ne saradjuju sa vlaknima gljiva prilikom rasta. Takodje se smatra da većina prehrambenih useva, uključujući žitarice, saradjuju sa gljivama i zato se smatra da je pospešivanje razvoja gljiva način da se smanji zavisnost od fosfatnih djubriva.

Ja nisam uveren u deo o kupusnjačama i cvekli. U mojim uporednim kopanim i no-dig lejama primećujem da kupusnjače i cvekle u no-dig lejama dosledno premašuju iste biljke u kopanim lejama. Sećam se da sam, tokom ranih osamdesetih, čitao da drveće radije koristi mikorizne gljive nego što to čine povtnice. Naučna mišljenja se stalno modifikuju, jer predstavljaju odraz trenutnih saznanja.

Kompost i gljive

Nova znanja o glomalinu povezuju se sa starijim radom Alberta Howarda od pre devedesetak godina, o vrednosti komposta. Pokazivao je farmerima svoje recepte koje je razvio u "Indore Research Station" u Indiji, kada je uočio da i mala količina nanetog komposta može da transformiše umorno zemljište na plantažama čaja, omogućujući biljkama da ponovo nadju svoju otpornost. Howard je po obrazovanju bio hemičar, i u početku je razmišljao o kompostu kao o hemijskoj prihrani, kao što su NPK djubriva, s tim što kompost reciklira hraniva.

Onda su mu dobri rezultati upotrebe komposta, zajeno sa saznanjem da se količina hraniva u tlu praktično nije povećala, jer je dodavao malo komposta, pomogli da sagleda kompost ne kao djubrivo, nego kao stimulator promene tla. Tako je spoznao ulogu komposta i zemljišnih gljiva, i mogućnost komposta da pomogne u umnožavanju gljiva.

Da bi gljive rasle i razmnožavale se u kompostu, potrebni su im vlaknasti materijali (drvanasti delovi ili stabljike) i ne previše toplote. Više ih ima na rubovima hrpa, što se vidi kada ih preokrećemo, jer je u sredini pretoplo. Kad hrpa počne da se hladi, gljive mogu da je kolonizuju.

U isto vreme kada je Howard radio istraživanja 1930-ih godina, mikorizne glive su otkrili i shvatili njihovu važnost i naučnici poput Dr Rayner, koji je radio za Šumsku komisiju (Forestry Commission), na Wareham Heath-u u Dorsetu.

Ovo nas dovodi do važnosti transformacije stajnjaka i drugog organskog otpada u kompost. Primetio sam na Nomeacres-u da usevi bolje uspevaju tamo gde je kompost potpuno sazreo. On je taman, mrvičast i miriše slatko, ne na amonijak ili sumpor, kako miriše svež stajnjak, zbijen u gomilu sa malo vazduha.

I najzad, nejefikasniji način za upotrebu dragocenog komposta jeste da ga rasprostremo kao malč, po površini tla. Organizmi u tlu čekaju, čak i po zimskom vremenu, ako je blago, da se hrane i onda izlučuju na površinu organsku materiju, kao, na primer glistenjak. Kada organizmima u tlu date visoko kvalitetan kompost, rezultati su odlični.

Prevela Anamarija Petkovic